|
|
|
|
|
 |
|
|
|
|
Kronologija terora s bombami u Austriji
Prva serija od deset bombov u pismu je razislana u decembru 1993. ljeta. Jedna bomba 3. decembra narani hrvatsku suradnicu manjinske redakcije ORFa u Beču Silvanu Meixner. Med adresati onih šest bombov, ke nisu detonirale, je bila i poslanica Zelenih, Terezija Stoišić iz Stinjakov.
|
|
|
|
|
|
|
|
Prva serija 1993. ljeta
Dva dane kašnje jedna bomba u pismu detonira u ruki ondašnjega bečanskoga načelnika Helmuta Zilka i ga teško narani.
Daljnja bomba, ka je adresirana na pomoćni zavod za muslimanske strance, narani sekretaricu, ka je kanila otvoriti pismo.
U augustu 1994. ljeta u Celovcu detonira pet kil teška bomba u civi, ku policisti kanu deaktivirati. Jednomu policistu odčihne obadvi ruke, a njegove dva kolege narani laglje. Bombu su našli kod slovensko-nimške Renner-škole.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Teror je durao četira ljeta
Skoro četira ljeta, od decembra 1993. ljeta do oktobra 1997. ljeta, je durao teror s bombami. 25 bombov u pismu, jedna bomba u civi i dvi bombe-lečke su umorile četire ljude i su 15 ljudi teško naranile. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Druga serija u jeseni 1994. ljeta
Druga serija bombov se pak otkrije u oktobru 1994. ljeta. Od četirih bombov nijedna ne eksplodira.
Jednu je dostala slovenska Wieser-naklada. 4. februara 1995. ljeta eksplodira pak bomba u Borti. Četiri Romi, ki su kanili odstraniti tablu s natpisom "Romi najzad u Indiju", su pritom umrli.
6. februara 1995. ljeta na Stinjaki, kod sabirališća za otpatke, detonira kontaktna bomba, ka je bila shranjena u spray-dozi. Erich Preißer iz Hrvatskoga Hašaša je teško ranjen na ruki.
|
|
|
|
|
|
|
|
Treta i četvrta serija 1995. ljeta
Pri tretoj seriji bombov u pismu u juniju 1995. ljeta dvoja pisma eksplodiraju u Nimškoj i naranu ljude, ki su je otprli, tako suradnicu Arabelle-u Kiesbauer, a jedno pismo narani jednu Ugricu u Linzu.
Četvrta serija u oktobru 1995. ljeta pogodi vračitelja u Stronsdorfu i pomagačicu biguncev Mariju Loley. Jednu bombu pred detoniranjem otkriju hižniki iz Južne Koreje, ki kot vračitelji živu u Mistelbachu u Dolnjoj Austriji.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Slučajno uhapšen 1997. ljeta
1. oktobra 1997. ljeta je Franz Fuchs iz Gralle u Štajerskoj vjerojatno mislio, da mu u autu slijedu dvi žene. Žene nazovu žandarmeriju. Fuchs se ćuti otkrit i upali bombu. Ova mu otkine obadvi ruke. Žandari u stanu Franza Fuchsa najdu plane i dijele za bombe. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Od pete serije opet pogodjeni Hrvati
Peta serija bombov u pismi se pak otkrije u decembru 1995. ljeta. Šest dan pred saveznimi izbori eksplodiraju u poštanskom ormariću u Gracu dvi od četirih bombov u pismu.
Jedno od ovih pisam je bilo adresirano na Angelu Rešetarić u Beču, a na pismu je stalo, da je šalje nje rodjak, direktor Dvojezične gimnazije u Borti, Martin Živković.
U decembru 1996. ljeta pri deaktiviranju pak eksplodira bomba, ka je bila adresirana na maćahu tadašnjega ministra nutarnjih poslov Caspara Einema, na Lottu Ingrisch. Einem je onda bio vrhovni šef za iskanje krivca za bombe.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Je Fuchs bio sam?
Opet i opet je bilo i je dvojbov, da je Franz Fuchs sam počinio sve atentate, bombe i sva pisma. Bivši šef-inspektor Robert Sturm odbija sve teze u toj vezi.
"Psiha Franza Fuchsa nigdar ne bi bila dozvoljavala, da bi si uspjeh - a za njega je svaka bomba bila uspjeh - bio dilio s nekim."
U jednom pismu valovanja je najden jedan mačlji vlas. Kad su ekshumirali mačku obitelji Fuchs se je ispostavilo, da ta vlas ne sliši toj mački. Kako je pak došao u kuvert i kamo je skrsnuo labor za gradnju bombov? |
|
|
|
|
|
|
|
|
Franz Fuchs odsudjen
7. marca 1999. ljeta prisežni sud odsudi Franca Fuchsa na doživotni zatvor. On se u februaru 2000. ljeta sam umori u uzi, ku su za njega zgradili kad su mu falile obadvi ruke.
Franz Fuchs se je ubisio s kabelom aparata za brijanje. Proteze za ruke, ke su dali načiniti za njega, nigdar nije nosio.
|
|
|
|
|
|
